Последние посты
Љетописац
22 сент., 16:16
переслано из @stanjestvari
https://stanjestvari.com/2026/09/21/srecko-maksimovic-poslanica-jednog-mise/Стање ствариСрећко Максимовић: Посланицa једног Мише или Када је Вучић бољи од сваке промјене - Стање ствариЉетописац
22 сент., 16:16
Стање ствари објавило одговор Миши Ђурковићу.Љетописац
17 сент., 06:57
ЋИРИЛИЦА И(ЛИ) ЛАТИНИЦА Или: када је стварно све свеједноДанас ћете често чути: - Па, какве везе има што пишем латиницом? Ћирилица или латиница, све је то исто. Ево опомињућа примјера зашто није и не може бити исто.Доносимо кратки одломак из житија Свештеномученика Петра Зимоњића митрополита Дабробосанскога.Једна од првих званичних наредаба власти „независне“ Хрватске бјеше забрана употребе ћирилице. Почетком маја 1941. године усташки повјереник за Босну, римокатолички свештеник Божидар Брале, позва митрополита Петра и затражи од њега да нареди православному свештенству и црквеним општинама да се више не служе ћирилицом. Натписи на службеним исправама и печатима мораху се без одлагања замијенити латиницом. При том Брале рече да ће, не буде ли наредба извршена, одговорност пасти изравно на владику. Одговор митрополита Петра бјеше кратак: „Ћирилица не може нестати за 24 часа, а осимЉетописац
15 сент., 17:34изменён
Мишоловка и жмиркеОва писанија скривена и уплашена директора института једнога дана ће бити драгоцјена. Његово (не)дјеловање ће бити најбоље објашњење „тамних и мрачних коридора моћи“, о којима је тако страствено писао и грмио. „Разарање и отпор“ као слика посустајања и службовања заогрнутога смоквиним листом умности, родољубља и начитаности. Нешто као грађа за објашњење како је један дио самопроглашених великих српских родољуба посрнуо баш онда када је требало показати чему служе све те књиге, предавања, институти и десетљећа родољубива бесједништва.Причалице у миру. А када загрми?„Будимо разумни.“ „Будимо опрезни.“ Но, кључно питање остаје, шта ћемо са Вучићем? Нека га. Он остаје. Нека влада. И његов социолог наставља писати уџбенике о мужеложништву над којима ће се наши „неутрални“ родољуби поново згражавати. Из безбједне удаљености, разумије се. На истом задатку. С(а)кривени уЉетописац
15 сент., 17:34изменён
ПОСЛАНИЦА ЈЕДНОГА МИША (одговор на чланак Мише Ђурковића: Највише мржње било против „неутралних” који су указивали да треба бити скептичан према тзв. студентским протестима. Шта ћемо сад?)Миша Ђурковић нам је, можда и нехотице, написао изванредну дијагнозу једнога дијела српских родољубивих умних људи. С једне стране, згражава се над уџбеником социологије Владимира Вулетића и пише: „Е баш то је Вучићева Србија.“ С друге стране, већ мјесецима објашњава зашто родољубиви људи не требају стати уз студенте који су ту исту Вучићеву Србију уздрмали. Па станите, уважени директоре Института за европске студије.Како не видите повезницу између узрока над којим сте „неутрални“ и посљедице над којом се згражавате? Ако је, како сами кажете, сва потешкоћа управо власт која такве замисли пушта кроз државне установе, ко је треба промијенити? Владимир Вулетић? Онај исти Вулетић који је овога љетаЉетописац
7 сент., 20:18
переслано из @ignatrs
Љетописац
7 сент., 20:18
переслано из @ignatrs
Како ћемо једног дана пред Лазара?Помолились и мы за упокоение души Ратко.Сретенский монастырь. Москва. 7 сентября 2026 г.
Љетописац
7 сент., 20:18
Страница оца Игњатија Шестакова, из Сретењске обитељи, из Москве. 👇Љетописац
6 сент., 14:18
переслано из @buntcg
🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸Опрости Генерале!🇷🇸🇷🇸 t.me/buntcgЉетописац
31 авг., 16:25
Како су у самим почецима сукоба у БиХ постављени циљеви војне борбе српскога народа и однос према становништву других народности? На самом почетку рата у Босни и Херцеговини, питање разграничења и односа према осталима народима било је једно од најсложенијих политичких и војних питања. У тима првима обраћањима српских званичника наглашавала се разлика између борбе против војних и политичких противника и односа према обичнима слојевима народа. Испод можете прочитати како је у мају 1992. године у Бањој Луци, пред Народном скупштином Републике Српске, о премјештању становништва и суштини сукоба говорио генерал Ратко Младић.У својим првим говорима у Скупштини РС Младић подвлачи како у БиХ не сме да дође до етничког чишћења. У мају 1992, у Бањалуци је рекао: „Људи и народи нису пиљци нити кључеви у џепу, па да их премештамо тамо-амо. Ми не можемо имати решето да их просејемо, па да остануЉетописац
29 авг., 09:17изменён
Је ли мир уопште могућ када судбину једнога народа у крвавом сукобу кроје туђе војне и политичке силе? Како је српско војно руководство из деведесетих година посматрало улогу међународних снага и НАТО војске на овим просторима? Одбијање да се одбрана сопственога народа препусти туђинцима и доживљај НАТО бомбардовања као наставка повјесних неправди према Србима у 20. вијеку, неодступно су обликовали тадашње војне ставове. Прочитајте како је присуство Унпрофора и дјеловање УН и НАТО снага 1995. године оцјењивао генерал Ратко Младић.„Младићу није одговарало присуство међународних снага у Босни. Тешко их је подносио. Гостујући на Српској радио телевизији за генерала Мајкла Роуза, команданта Унпрофора, казао је:- Генерала Роуза знам и високо ценим. Млад је и перспективан, са добром школом, офанзивац. Знам и његове заслуге у рату на Фокландима и о томе могу да разговарам с њим. Али,Љетописац
28 авг., 20:43
Војводе Добој.Љетописац
28 авг., 20:43
Знаш ти добро који, из Добоја моји!Љетописац
27 авг., 15:50
переслано из @buntcg
🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸Суд Господњи једини је прави.Ратко је овај свет напустио са Крстом у руци, како га је и живео. Србин, Христов војник.🇷🇸🇷🇸 t.me/buntcgЉетописац
23 авг., 19:56
переслано из @buntcg
🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸И као печат, како из прве руке изгледа помоћ оних који нам никад не помажу, не знају где је Србија и хоће да нас поробе.Либерални еко-проеу фанатици вам никад неће рећи да су Руси, по ко зна који пут, без икакве користи, спречили да Србија доживи још један слом националног интереса, овог пута еколошког, ништа мање важног од претходних.🇷🇸🇷🇸 t.me/buntcgЉетописац
21 авг., 19:56
переслано из @buntcg
🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸❗️И кад вам кажу како су они велики и поносити Срби сетите се овог примера, сетите се да три пута у скупштини нису хтели да донесу резолуцију о геноциду у Јасеновцу, сетите се да су гостили Шредера на годишњицу почетка бомбардовања, да су Генералштаб хтели да дају Американцима...t.me/buntcgЉетописац
20 авг., 18:14
Како човјек може бити сигуран да му је неки гријех заиста опроштен и да га више не носи као тешко бреме на својој души? Је ли опроштај само мисао да смо исповиједили преступ, или се он огледа у дубокој и истинској промјени нашега унутрашњега бића? У духовном животу често нас муче сумње и враћање старим кривицама. Међутим, прави знак Божијега помиловања не лежи у нашим разумским закључцима, већ у потпуном исцјељењу срца - када некадашња слабост изгуби сваку власт над нама и када према њој постанемо сасвијем равнодушни, као према нечему што је нашој души потпуно туђе.Погледајте поуку Светога Исаије Отшелнике.„Знак да је гријех опроштен јесте то што тај гријех више не производи никаква дејства у срцу твоме, и што си га ти заборавио до те мјере да у разговору о сличном гријеху не осјећаш никакве наклоности према томе гријеху, као нечему сасвијем туђем теби. То је знак да си помилован.“Љетописац
20 авг., 05:34
Је ли слободно мишљење постало раскош (луксуз) у савременом друштву, а простор за јавни разговор (дијалог) готово потпуно затворен? Шта се збива када се политичка воља појединца изједначи са читавом државом и народом? У времену када се границе међу државнима установама, јавним простором и личном влашћу све више бришу, намеће се питање како то утиче на свијест свакога од нас. Јесмо ли као друштво постали само огледало једне политичке воље и је ли могуће очувати независност мишљења мимо наметнутих оквира? Погледајте како дубоки ток сужавања јавне свијести и поистовећивања државе са појединцем описује професор Мило Ломпар.„Но, у последњој деценији је видно сужено подручје за било какво противљење. Власт је себе поистоветила са друштвом, друштво са државом, државу са председником. Сви облици сужавања простора за јавно противљење истовремено су претворени у просторе сужавања јавне свести.Љетописац
19 авг., 05:22изменён
Како се односимо према сопственом повијесном памћењу и жртвама које бише поднијете? Је ли могуће да се унутар сопствених државних установа одвијају токови који умањују (релативизују) најболније тачке наше народносне повијести?У савременој српској јавности све се чешће отварају тешка питања о том на који начин државне установе, црквена јерархија и установе културе сјећања обликују народносно самобиће и однос према повијеснима чињеницама. Је ли на дјелу изворно његовање памћења или политика које мијења суштину једнога народа? Прочитајте како о односу државе, Цркве и његовине сјећања расуђује професор Мило Ломпар у својој књизи Манекени лажи:„У Хрватској се циљано и промишљеним мерама државне политике релативизује и умањује број убијених у Јасеновцу. У томе учествују чланови јерархије СПЦ. То се одиграва у потпуној сагласности са Музејом геноцида у Београду, који ужива јавну подршкуЉетописац
18 авг., 05:05
Како се спроводи дух самопорицања у Старој Србији - данашњој Сјеверној Македонији? Зашто се све српско претвара у македонско уз одобрење предсједника и, што је најжалије и најопасније, уз сагласност врхушке наше цркве? Какве то везе има са Косовом и Метохијом?„Премда расипа знаке како очитује националну оријентацију, управо Вучић-Брнабић режим спроводи политику невладине интелигенције. То се недавно показало у Македонији: све што је српско - са јавним одобравањем српског председника - претворено је у македонско, да оно што није македонско него сасвим јасно везано за српску средњовековну традицију - попут Старог Нагоричина - престане да буде српско. То је наум који успоставља преседан - да титоистичко наметање које пола века није било признато напокон буде легализовано - да би се могла створити подлога за поступке према Косову и Метохији.“📚Ломпар, М. (2023). Манекени лажи. Београд:
